Сада могу рећи да ми је била ветар у леђа и да ми је давала љубав и знање како боље да упознам себе и своје вештине. Спремила ме је за следећи ниво. Такође, те године се родила моја сестра Дуња.

У школи сам упознао, врло брзо, пуно нових другова. Другови, а неки пријатељи за цео живот, за мене су најважнија коцкица у школском мозаику. Са њима у школи никада није било досадно, чак ни на часовима. Сваки дан је била нека узбудљива игра, али и учење, подржавање и заједништво.

Никада нећу заборавити све забавне рекреативне наставе, зимовања и излете са наставницом. Обишли смо много лепих крајева Србије заједно, проширили видике, научили вештине. То су били једни од најлепших тренутака мог живота.

Када сам кренуо у 5. разред, све ми је било ново; нови наставници, кабинетска настава… Врло брзо сам се прилагодио, упознао све наставнике који су ме научили пуно тога.

Већ у другом полугодишту 5. разреда почела је корона. Сећам се онлајн наставе,  е-учионице, дистанце, маске… Од свега ме је највише нервирао полицијски час. То је све трајало до 7. разреда. Мислим да смо током те 2 године много тога пропустили и изгубили – и дружење и блискост и знање… али смо и сазрели брже. 

Током свих ових година пуних изазова, учествовао сам на разним такмичењима, из радозналости, жеље да испитам своје границе и стекнем нова искуства, а наставници су ме подржавали.

 До сада сам се такмичио из српског, математике, географије и хемије, био веома успешан и освојио разне награде. Ове године сам из српског језика дошао до републичког такмичења и заједно са својом наставницом Мирјаном отишао у Тршић у Вукову спомен школу – то је била круна нашег заједничког рада.

Када сам се спремао за републичко такмичење и завршни испит и мислио да се осмом разреду ближи крај, десио нам се 3. мај. У нашој школи живот је изгубило деветоро деце и наш чувар Драган. Та трагедија је оставила велики траг у мом животу. Када смо се договарали  после свега да ли ћемо 27. маја ићи у Тршић рекао сам наставници: „ Размишљао сам, желим да идем и учествујем без обзира на резултат и пласман. Желим да представљам школу у овом тешком тренутку и ако могу посветим учешће трагично настрадалима.“ Сматрао сам да је то часно. Они ће ми заувек остати у срцу и никада их нећу заборавити.

На крају бих хтео да се захвалим својој учитељици Гордани, разреднама Иванки и Дивни које су ми увек биле подршка  и свим наставницима од којих сам стекао доста знања и много животних лекција током ових осам година које су мени невероватно брзо прошле и које ћу памтити, увек поносан што сам Рибникарац.

Тај учитељ је постао мој најбољи пријатељ који ме је научио, како је говорио да не будем „ћурка“ и да „не будем брљива“. Научио ме је основе математике које и данас користим, велики учитељ Зоран Јевтић.

Потпуно спремна уписујем пети разред.  Радовало ме је да добијем нове предмете о којима нам је учитељ причао.

Одличан успех у школи сада постаје пут којим сам желела да идем, то је постало моја потреба.

Све ме је занимало и још више сам се везала за школу која ми је нудила све више нових изазова, као што је билингвални начин школовања, учешће у многобројним пројектима и школским такмичењима.

Школски пројекти који су оставили најјачи утисак на мене су :

• Пројекат ,,Еко општина“, који су водиле наставница француског језика Марија Нешић и наствница биологије Сања Кривокапић за који сам правила презентацију и смислила слоган: “Notre planete pleure, les furnitures scolaires luifontpeur“.   
• Пројекат  размене ђака са школом из Анкаре, за који сам правила презентацију и квиз, који су представили моји другови из одељења.
• Пројекат ,,Еразмус +“ кроз који нас је водила моја разредна Бојана Лазаревић, за који смо спремили свако од нас учесника по једну игрицу и тако осмислили занимљив начин да представимо дечија права.

Такође, снажан утисак на мене је оставило такмичење из француског језика, јер сам ту имала прилику да  видим на ком су нивоу знања ђаци из других школа.  Пласирала сам се на републичко такмичење захваљујући великој подршци моје наставнице Марије Нешић без које то не бих успела и која ме је инспирисала да учим француски језик и да га заволим.

Завршила сам основну музичку школу “Јосиф Маринковић“, за инструмент флаута са одличним успехом.

Спорт игра велику улогу у мом животу. Бавим се активно уметничким синхроним пливањем, првакиња сам државе у више категорија. Такмичим се за “КУСП 25. Мај” на домаћем и интернационалном нивоу.

На почетку осмог разреда постајем изабрани члан школског парламента, што ми је посебно значило. То ми је отворило нове могућности да учествујем у посебним активностима као што је представљање ђацима нижих разреда тему борбе против насиља, на иницијативу педагога Јелене Вујичић.

Било ми је задовољство да будем ученица ове школе, уживала сам у свему. Посебну захвалност дугујем мојим разредним старешинама Весни Перашевић и Бојани Лазаревић као и наставницима који су свако на свој начин допринели да заволим школу.