У сарадњи са Француском владом и Француским културним центром, сада Француским институтом, у Београду, решењем Министарства просвете и спорта Републике Србије, а на иницијативу тадашњег директора школе Весне Фила, школске 2004/2005. године уведена је двојезична настава у два одељења седмог разреда. Осим шест часова француског језика недељно и посебног програма за овај предмет у односу на остала одељења вршњака, ови ученици прате и наставу математике, ликовне културе, биологије, технике и технологије и информатике на француском језику.

У почетку су за реализацију наставе били задужени наставници Француске школе у Београду, док су се наставници наше школе едуковали на курсевима француског језика, како овде, тако и на летњим лингвистичким и педагошким стажевима у Француској, у организацији и уз финансијску подршку амбасаде Француске у Србији и Француског инситута у Београду, где су и полагали испите. Предавачи у двојезичним одељењима су: Марија Нешић, Анка Топаловић Радман, Маја Пуача Божић и Драгана Томић за француски језик,  Сања Кривокапић за биологију, Јелена Миленковић за математику, Ђура Пађан за технику и технологију и  информатику и Мирјана Мунишић за ликовну културу. Координатор за двојезичну наставу је Марија Нешић. У настави француског језика нашим предавачима подршку пружа и лектор за француски језик ангажован од стране Француског института. Лингвистичке курсеве у Француском институту прате и наставници нејезичких дисциплина који покажу интересовање да се  укључе у пројекат.

Пројекат систематски прати Комисија за двојезичну наставу у Републици Србији и сваке школске године утврђује испуњеност услова за наставак овог пројекта. Пројекат двојезичне наставе пратила је и француска страна, у почетку  преко својих надлежних служби при Министарству спољних послова. На основу провера квалитета рада спроведених од стране француских експерата, Школа је постала члан асоцијације Label Franc Education – заједнице двојезичних школа изузетности о чему сведочи табла на главном школском улазу коју су открили Њена екселенција амбасадор Француске гђа Кристин Моро и трочлана делегација Француског парламента јуна 2015. године. Чланство у овој престижној међународној асоцијацији обнавља се на сваке три године на основу вредновања рада школе коју спроводе експерти из Републике Француске. Школа је већ три пута остварила право на продужење чланства у асоцијацији. Захваљујући овом чланству, остварили смо контакте са школама чланицама из Турске и Туниса и успоставили сарадњу и размену ученика.

Ученици који желе да похађају наставу у двојезичним одељењима морају да положе испит који мери језичке компетенције разумевања прочитаног и слушаног текста, усмене и писане продукције. Током II полугодишта организује се припремна настава за ученике шестог разреда како би што припремљенији приступили овом испиту. Време реализације испита одређује Министарство просвете Календаром уписних активности за све основне и средње школе у Републици Србији које реализују специфичне програме. Тест, начин бодовања и процедуру реализације испита прописује Министарство просвете, односно Комисија за двојезичну наставу Министарства просвете Републике Србије и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Испит се састоји из писменог и усменог дела. Укупан број бодова на испиту одређује Министарство просвете, односно бодовна листа саставни је део испитног материјала који  школидоставља Министарство просвете.

Писмени део испита траје 90 минута и састоји се из следећих сегмената: разумевање писаног текста, разумевање говора – слушаног текста и писана продукција.

Провера разумевања писаног текста траје 35 минута. Вреднује се на основу кључа који саставља аутор теста.

Провера разумевања говора, односно слушаног текста  траје 15 минута. Пре слушања текста ученици имају могућност да се у року од два минута упознају са питањима која се односе на текст и имају право да их прате и обележавају одговоре током слушања. Ученици слушају два пута текст. Пауза између два читања износи 30 секунди.

Израда писане продукције на задату тему траје 40 минута. У овом делу, проверава се способност ученика да напише краћи текст на задату тему прилагођену узрасту до одређеног, јасно наведеног, броја речи.

Да би ученик био позван на усмени део испита, мора освојити најмање по 50% сваке провераване компетенције (разумевање писаног текста, разумевање говора – слушаног текста и писана продукција), односно 70% укупног броја поена на писменом делу испита.

Усмени део испита траје до 10 минута по ученику (припрема ученика и разговор са испитивачима).Ученик извлачи једну од тема и припрема своје излагање током максимално 5 минута. Након кратког представљања, ученик укратко говори о теми. Ученик се може питањима подстаћи на разговор. Укупно трајање излагања и разговора са испитивачима траје највише 5 минута.

Минимум који ученик мора освојити на усменом делу испита је 50% од укупног предвиђеног броја бодова.

Сматра се да је ученик положио пријемни испит уколико је остварио најмање 70% бодова на испиту (на оба дела, писменом и усменом).

Вредновање постигнућа:

У сегметима разумевања, вреднује се разумевање текста, односно говора.

У сегменту писане продукције, вреднује се:

а) поштовање налога: написани текст је у складу са ситуацијом која је задата темом и одговарајуће је дужине (поштује се предвиђени број речи). Ученик користи уобичајене форме поздрављања на почетку и на крају текста, уколико је задата тема комуникација путем писма;

б) кохерентност, садржинска и ситуациона примереност: написани текст чини логичку и смислену целину, одговара на задату тему и ученик користи одговарајући језички регистар;

в) лексика: користи адекватан фонд речи који му омогућава да се писмено изражава назадату тему;

г) граматичка прецизност: саставља разумљиву и граматички исправну реченицу и правилно користи једноставне граматичке структуре.

На усменом делу испита вреднује се:

а) кохерентност излагања, способност вођења разговора, ситуациона и садржинска примереност;

б) лексика: ученик користи адекватан фонд речи који му омогућава да несметано комуницира на задату тему;

в) граматичка прецизност: саставља разумљиву и граматички исправну реченицу и правилно користи једноставне граматичке структуре;

г) изговор: ученик поседује довољно разумљив изговор и интонацију који омогућавају успешну комуникацију.