Шумска свађа
Где је нестао мој млади лук-
љутито меду упита вук!
-О не! Нема ни мог меда –
довикну меда из турскога седа.
Из кошнице излете пчела мала
њено име је вредна Лала.
Медведу рече:
-Тај мед више није твој, сада је мој!
Ако будеш хтео да се свађаш, настаће бој!
Вук рече медведу мудро:
-Ако већ мед волиш,
можеш пчеле лепо да замолиш,
да мед поделите другарски Ви,
бићете тако срећнији сви!
Вера Новаковић 3/2
учитељица Тања Луковић
Деца имају право
Деца имају право
да се играју, да певају,
да трче и да скачу,
да се смеју и да плачу.
Сва деца на свету
су различита,
Зар није тако?
То треба да зна свако!
Деца имају право
да се неко о њима брине
и да једу било чиме.
Имају право да нешто кажу,
и обавезу да никада не лажу.
Сташа Радовановић 2/2
учитељица Ивана Јаковљевић
Моја мама
Мене воли моја мама,
она је права дама.
Добра као добар дан,
и лепа као леп сан.
Са њом је све игра,
са њом никад нема брига.
Са њом је увек радост,
и шашаво као младост.
И кад је строга,
и љута као бабарога.
Волим је до неба,
и још више ако треба.
Њене су фризуре
праве авантуре.
Посебне али не исте,
као са модне писте.
Мања Маринковић 4/3
учитељица Сабина Гицић
Пријатељ
Не може ти тако лако постати пријатељ свако.
То су дани зидани од поверења,
кровом од љубави и темељом од поштења.
Поверење то је и чување тајни,
главни доказ да сте пријатељи сјајни.
Пријатељ из снова никад те не вређа,
он је снага она што чува ти леђа.
Савладаћеш са њим препреку баш сваку
и појести невољу к’о вечеру лаку.
Пријатељ из снова није лако бити,
одрицања доста је и то нећу крити.
Пријатељ из снова кад покушаш бити,
најбоље у души својој ћеш открити.
Лоших особина неће бит’ ни труна,
пријатељство право доћи ће к’о круна.
Са извора његовог ти ћеш радост пити,
пријатељ из снова поносно је бити.
Пријатељ из снова има срца два,
Чувати га мораш за времена сва!
Милица Вујичић, 5/4
наставница српског језика Мирјана Нишевић
Како је постао славан Краљевић Марко
У јулу 21. дана, док је пекло сунце жарко,
у сјајноме дворцу родио се краљевић Марко.
Ал’ чим се родио, бабицу на рамена подиго’.
Кад му би’ годину дана,
већ се тукао са децом испред мајдана.
А кад му би’ десета година,
био је на нивоу бога Одина!
Jедна реч му није била драга,
а то је турчин Бећир-ага.
Не плашећи се од погибије,
Марко иде са агом да се бије.
Али му прорачун би’ ситан,
ага га ударцем посла у Либан.
Сналажљивост је Маркова страна,
те дође до реке Јордана.
И била једна колиба крај појила,
где је живела вила Равијојла.
Када се излечи реком путем свемоћи,
Марко пита вилу да преноћи.
Кад крене Марко ујутру као из топа,
вила му даде два оклопа, мач и буздован,
раснога вранца од милоште Шарца,
да га доведе до Србије
јер има опет са агом да се бије.
Кад стиже у родну земљу,
а тамо све пустош.
„Тако ми Божијег сина,
није ме било пет година!“
Сећао се детињих туча испред оног мајдана,
а сад мора до правога мегдана.
Тад угледа агино ружно лице,
а овај одмах скочи са столице.
И баш као што убада ража,
кукавица одмах викну „Стража!“
Али чим је дошла стражарска смена,
Марко трже аги главу из рамена.
Псима бацио агину главу,
па до смрти имао велику славу.
Докле год су врапци на гране слетали,
турци су од Марка највише стрепели.
Василије Вујовић 6/2
наставница српског језика Мирјана Нишевић
Пријатељство
Пријатељ увек ту је прави,
када се тугује и када се слави.
Када се мота свашта по глави,
онај што зна осећај да поправи.
У свако доба дана и ноћи
да те насмеје он ће доћи.
И омиљену песму да пусти
и слаткиш да донесе кад загусти.
Тајне чува, догађаје памти,
и увек се пријатељ тај врати.
Пријатеља правог тешко је стећи,
и управо он поклон је највећи.
Године нове заједно славимо,
и дивне успомене правимо.
Гајите пријатељство, порука је права,
пружите руку за сваког другара.
Тара Ђурановић 6/2
наставница српског језика Мирјана Нишевић
Мој свет
Мој свет је шарен, пун игре и снова
где свака прича има бар сто слова.
У њему летим, маштам и сањам
да снове своје на папиру шарам.
Мој свет је само мој,
у њему све цвета и чује се птица пој.
Мој свет је шарен као дуга после кише,
у њему баш све на срећу мирише.
Сањам да обиђем свет скроз на скроз,
да видим сваки град и стари мост.
Калина Нишевић 6/3
наставница српског језика Нада Радоњић Булатовић